Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. Širom sveta ovaj dan se obeležava sa jednim ciljem – skrenuti pažnju na značaj i prevenciju mentalnog zdravlja. Pošto oktobar mesec još uvek traje iskoristićemo priliku da se podsetimo…
Koje su karakteristike mentalno zdrave osobe?
Kako bismo što potpunije odgovorili na ovo pitanje u nastavku teksta citiramo spisak karakteristika mentalno zdrave osobe koje su predložene od strane prof. dr sci med. Jovana Marića*:
- Optimizam i pesimizam. Opimizam je odnos prema okolini i odnos prema stresovima, koji se u ovom slučaju ne doživljavaju tragično. Optimizan ne bi trebao da bude jako izražen jer tada dovodi do nerealnih očekivanja.
- Zavisnost – nezavisnost. I jedno i drugo može da bude znak dobre prilagođenosti. Šta više, sposobnost da se bude i jedno i drugo je znak super prilagođenosti.
- Sposobnost organizacije i sistematizacije.
- Radoznalost. Postavljanje pitanja: zašto je tako, kako deluje, šta je u osnovi svega i slično, važan su faktor u postizanju dobrog i potpunog kontakta sa okolinom.
- Polni identitet. Mentalno zdrav muškarac ili žena su zadovoljni svojim polom.
- Konkurencija, saradnja i kompromis. Mentalno zdrava osoba je sposobna da radi s drugima, ali po potrebi i samo po potrebi, u stanju je da bude i konkurencija s drugima. Isto tako, sposobna je da sarađuje s drugima, a po potrebi, i da pravi kompromise.
- Odnos prema autoritetu. Mentalno zdrava osoba je u stanju da prihvati autoritet, kako ličnosti tako i institucije. To znači da prihvata naredbe starijih i da poštuje zakone. S druge strene, ne plaši se autoriteta i sposobna je da mu oponira, tj. da mu se suprostavi.
- Emocionalna ekspresija i kontrola emocija. Mentalno zdrava osoba ne potiskuje emocije, ali može da ih prikoči ili može da oslabi akciju baziranu na emocijama. Drugim rečima, emocije su slobodne, ponašanje je pod kontrolom. Emocionalna zrelost, između ostalog, podrazumeva da je jedinka sposobna da se nauči da emocionalno ne reaguje u situacijma kada bi to moglo da ima loše posledice po nju.
- Kapacitet za intimnost. Sposobnost da se imaju bliski odnosi sa osobama oba pola je karakteristika mentalnog zdravlja. Tu se uključuje i sposobnost ljubavi uopše.
- Zadovoljstvo i sigurnost. Psihička energija obično balansira između ove dve karakteristike, a obe su neophodne za osećanje psihičkog „blagostanja“. Neophodno je da postoji balans između dugotrajnih planova i ciljeva koja vode zadovoljstvu.
- Odnos prema sredini. Usklađivanje svojih želja sa ličnim mogućnostima i zahtevima i mogućnostima sredine.
- Odnos prema drugim licima. Tolerantnost, strpljivost, kritičnost i samokritičnost, poštovanje mišljenja drugih, poštovanje potreba drugih, kao i podržavanje korisnih predloga kada su oni od opšteg interesa.
- Etički principi. Poštovanje etičkih principa sredine u kojoj osoba živi, ali i ličnih moralnih principa (moralna zrelost).
- Odnos prema radu. Postojanost i istrajnost u radu i ulaganje maksimuma svojih sposobnosti u rad koji se vrši.
- Odnos prema samom sebi. Konačno, procenjivanje i definisanje samog sebe, svesnost svojih psihičkih i fizičkih osobina i dometa (kvaliteta i mana), svesnost da smo sebe realizovali (samorealizacija), da smo zadovoljni organizacijom sopstvenog života – možda je najbolji pokazatelj mentalne normalnosti.
I šta sada?
Kada se pročita ovaj spisak jasno je kao dan – idelano mentalno zdrava osoba gotovo i da ne postoji. Ipak, sada si imao priliku da „proveriš“ svoje mentalno zdravlje. Ako si se nad više pomenutih karakteristika zapitao i zamislio, onda bi mogao da razmotriš šta se trenutno dešava u tvom životu i zašto je to tako. Možda je vreme da s nekim porazgovaraš o onome što te muči. Nije sramota potražiti pomoć. Budi odgovoran. Brini o svom mentalnom zdravlju.
*Deo teksta je preuzet iz knjige „Klinička psihijatrija“ autora prof. dr sci. med Jovana Marića (2005).