– Zar je moguće da se smijete od RANOG JUTRA?!
– Аli, gospođo, ništa loše nismo uradili.
– Molim?! Kako vas samo nije sramota!
U svetu džangrizavaca
Sećam se jednog sunčanog majskog jutra. Nalazim se sa par drugarica u autobusu na putu Istočno Sarajevo – Sarajevo. Rano je. Pospani putnici kunjaju na putu do posla. A mi… Pune energije, oči ko fildžani, šala ne prestaje, a smeh odzvanja od kraja autobusa, gde smo sedele, do vozača. Oko nas se smeškaju i drugi putnici. Gledaju nas sa simpatijama i čini se da bi i sami nešto dodali. Ali, suzdržavaju se. Ne poznajemo se.
Najednom, veselu atmosferu preseca pitanje isceđeno kroz stisnute zube: „Zar je moguće da se smijete od RANOG JUTRA!“ Posebno su bile naglašene reči „od ranog jutra“ kao da upravo od tog naglašavanja zavisi kakav će biti dan koji je pred nama. Mada, ako je suditi po komentaru koji smo dobili, njenim kolegama neće biti toliko veseo.
Bilo kako bilo, smeha od tada više nije bilo.
Kako prepoznati džangrizavce?
Možda ste u svom životu već upoznali jednog ili nekoliko njih. Ali, ako nekim slučajem niste, evo par smernica kako možete da ih prepoznate. Šta god da kažete u njihovom prisustvu, imate utisak da „kontriraju“. Tačnije, šta god da uradite skrenuće vam pažnju zašto to nije dovoljno dobro ili zašto je način na koji to radite neispravan. Nečega uvek ima višak, dok drugog stalno fali. Lako ukazuju na mane i one aspekte predloga zbog kojih nešto neće uspeti.
Neretko se posle komunikacije s njima osećate umorno, nezadovoljno, a nekada i veoma iscrpljeno. Ili kako bi to naš narod lepo rekao „kao da me je voz pregazio“. Istina je, oni pripadaju kategoriji teških sagovornika.
Kako onda komunicirati s njima?
Ne zaboravite da vam je strpljenje najbolji prijatelj i saputnik. Stoga, nemojte ga lako izgubiti. Kada je strpljenje na vašoj strani, možete uraditi i sledeće:
- Osvestite koje konkretno ponašanje vam smeta ili vam se ne dopada kod vašeg sagovornika. Asertivno iskomunicirajte šta vam ne prija u tom ponašanju (ili komunikaciji).
- Upravljajte svojim emocijama. Pored strpljenja i „hladna glava“ može da pomogne. Posebno u trenucima kada je u komunikaciji prisutna tenzija.
- Postavite realističan cilj. Razmislite da li je vaš cilj da menjate osobu preko puta vas ili njeno ponašanje. Ako vam je cilj usmeren na promenu osobe, redefinišite svoj cilj.
- Pitajte ih za konkretan predlog kada objašanjavaju zašto nešto neće uspeti – „Šta vi predlažete kao rešenje?“ Na ovaj način ih podstaknite da razmišljaju o mogućim rešenjima, a ne samo o problemima.
- Podstičite fokus na pozitivne aspekte neke situacije, naročito kada je teško doći do rešenja – „Tačno je da je situacija teška, ali šta mi možemo da uradimo u toj situaciji?“ Budite istrajni u traženju onoga što je dobro.
Zašto je neko toliko usmeren na prazan deo čaše?
Odgovor na ovo pitanje krije se u iskustvu konkretne osobe koju imate na umu. Mi ne znamo baš sve o nečijem životu, čak iako s tom osobom živimo dugo godina. Jedan od razloga je što u svima nama postoji deo koji je rezervisan samo za nas, bilo da smo ga svesni ili ne. Ponekad baš tu leži odgovor na pitanje zašto je (i kako) neko postao džangrizavac.
Dobar primer je i Bakmenova knjiga „Čovek po imenu Uve“. Ukoliko niste do sada, predlažem vam da je pročitate. Verujem da će vam pomoći da razvijete više saosećanja za ljude poput Uvea. A kada znate kako da komunicirate s njima i džangrizavci mogu biti dobri sagovornici.