Objavljeno

Postoji razlika između živahne, neposlušne, zaboravne i nezainteresovane dece sa jedne strane i hiperaktivne dece sa druge. Hiperaktivnost spada u mentalne poremećaje, koji se često opisuje i kao poremećaj pažnje (attention deficit hyperactivity disorder, ADHD). Deca sa ovim problemima imaju poteškoće sa tzv. egzekutivnim funkcijama: nemaju sposobnost da razmišljaju i planiraju unapred, otežano kontrolišu impulse i ne završavaju zadatke do kraja.

Uticaj detetovih problema na celu porodicu je veliki. Deca ne reaguju na ono što im se kaže, kada započnu da ispunjavaju određeni zadatak sitnice im odvlače pažnju, te ostali članovi porodice većinu vremena čekaju da ona završe započeto. Zbog visokog stepena impulsivnosti često prekidaju odrasle tokom razgovora i traže pažnju u neodgovarajuće vreme. Govore pre nego što promisle, neretko sadržaje koji roditelje dovode do besa ili sramote. Skloni su da učestvuju u opasnim aktivnostima kojima ugrožavaju vlastito fizičko zdravlje. Važno je znati da takvo dečije ponašanje nije stvar njihove slobodne volje. Hiperaktivna deca žele da sede mirno, žele da ispune sve zadatke do kraja, da zadovolje pravila koje se postavljaju u kući i školi, ali  ne razumeju šta trebaju da rade da bi bila uspešna u tome. To znači da je detetu neophodna dodatna pomoć prilikom usvajanja ovih veština.

Svetska zdravstvena organizacija smatra da je uzrok ovog problema biološke prirode. To znači da vaspitni postupci roditelja nisu doprineli nastanku problema, ali pogrešno tretiranje problema može dodatno da pogorša ili produži detetove smetnje. Ukoliko roditelji žele da smanje probleme kod deteta, važno je da prilikom vaspitanja primenjuju kombinaciju topline i doslednosti. Najbolja sredina za odrastanje deteta sa takvim problemima je porodica koja pruža ljubav i strukturu.

Šta možete da uradite?

  1. Budite razumni. Kada dete ispolji problematično ponašanje držite misli u perspektivi. Setite se da je detetovo ponašanje u vezi sa poremećajem. Većina problema nije napravljena sa namerom. Setite se da ono zbog čega danas osećamo sramotu u budućnosti možemo prepričavati kao anegdotu. Nemojte previše pažnje obraćati na sitnice. Nije veliki problem ako dve od pet obaveza u toku dana ostanu neurađene. Verujte u Vaše dete. Verujte da Vaše dete može da uči, da se menja, sazreva i da bude uspešno. Napišite listu pozitivnih karakteristika Vašeg deteta, sve ono što Vaše dete čini jedinstvenim.
  2. Vodite računa o sebi. Kao model od kog dete usvaja obrasce ponašanja budite svesni da ste vi detetov izvor snage. Zato, jedite, vežbajte i pronađite način da smanjite stres. Potražite podršku prijatelja, roditelja koji imaju decu sa sličnim problemima i stručnjaka koji rade sa hiperaktivnom decom (psihijatri, psiholozi, pedagozi, defektolozi). Zamolite prijatelje ili angažujte dadilju da Vas neko vreme u toku dana ili nedelje odmeni.
  3. Postavite sistem pravila kojih ćete se pridržavati. Rutina je važna. Uspostavite jednostavne i predvidive rituale za obroke, domaće zadatke, igru, spavanje. Napravite pauzu između dve aktivnosti, npr. pauza između igre i odlaska u krevet. Dobro organizujete kućni prostor da dete ima saznanje da stvari u kući imaju svoje mesto.
  4. Pomozite detetu da se odmori. Smanjite vreme koje dete provodi ispred televizora, a povećajte vreme koje dete provodi na otvorenom prostoru u igri. Eliminišite kofein, a šećer samnjite na najmanju moguću meru u ishrani deteta. Pre spavanja uvedite mirne aktivnosti kao što su bojenje, čitanje, igra u tišini. Provedite 10 minuta dnevno u maženju sa detetom. Puštajte umirujuću muziku.
  5. Naučite dete da pronađe prijatelje. Razgovarajte sa detetom o drugovima iz škole. Pozovite u kućnu posetu samo jedno do dvoje dece i posmatrajte ih dok se igraju. Važno je da jasno pokažete netoleranciju prema udaranju, guranju i vikanju. Obavezno nagradite dete nakon zajedničke igre sa vršnjacima.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *