Svako ponekada ima životnih poteškoća za čije rešavanje mu je potrebna pomoć psihoterapeuta ili psihijatra.
U razvijenom svetu to već odavno nije bauk – čak je pomalo i „in“, jer mnogi uspešni muzičari, biznismeni, sportisti, glumci imaju svoje savetnike i iz domena psihološke struke.
Pronaći pravog stručnjaka koji je u stanju da na kompetentan način odgovoriti Vašim potrebama nije tako jednostavno i neki od Vas su sigurno bili u situaciji da su se jedva „naterali“ da se jave psihologu – i bili razočarani. No, baš kao što ako jednom naletimo na lošeg zubara nećemo prestati da idemo kod zubara uopšte ili sami početi da popravljamo svoje zube – tako ni u slučaju psihoterapije ne treba nakon jednog lošeg izbora odbacivati celokupnu struku, niti psihoterapeute kao stručnjake.
Ovaj kratak tekst neka Vam posluži kao vodič kako da odaberete kompetentnog psihoterapeuta i kako da, u slučaju da ste napravili loš izbor to što pre otkrijete i, bez griže savesti i odlaganja prekinete saradnju i potražite novu.
Kako da počnem da tražim, gde da krenem?
Ako ste osetili problem koji Vam otežava život i ako ste blizu donošenja odluke da nešto promenite, potrebno je napraviti prvi korak. Najbezbedniji način jeste da pođete od nečije preporuke. Ako imate tu mogućnost, tj. znate nekoga ko je bio na psihoterapiji, ispitajte detaljno koliko dugo je išao, da li je išao kod nekoga u privatan stan/sobu ili u kancelariju i sl. Poželjno je da terapeut ili psihijatar imaju svoju registrovanu kancelariju koja se bavi pružanjem psihoterapijskih usluga, jer na taj način najlakše možete proveriti Vašeg terapeuta.
Ako ne znate nijedan takav slučaj, okušajte sreću preko interneta gde na nekim sajtovima i raznim forumima članovi izveštavaju o svojim tegobama koje su imali, kao i njihova iskustva u vezi sa odlaskom na psihoterapiju.
Konačno, možete krenuti i od drugih mesta za oglašavanje (npr. Telefonoteka), gde se ćete pronaći izlistan sada već pozamašan broj različitih mesta za psihološko savetovanje i terapiju, kao i psihijatrijskih ordinacija.
Koja je tačna razlika između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra?
Osnovna razlika je u obrazovanju. Psiholog je završio studije psihologije, a psihijatar medicinski fakultet sa dodatnom specijalizacijom iz psihijatrije. Druga najčešća razlika je u načinu rada, jer su psihoterapeuti najčešće psiholozi. Drugim rečima, psiholozi se bave psihoterapijom ili psihološkim savetovanjem (između čega ne postoji suštinska razlika), što znači da koriste psihološke tehnike (razgovor, učenje kroz iskustvo, korigovanje načina razmišljanja, izlaganje zastrašujućim stimulusima, bihejvioralne vežbe i sl.) kao pomoć u prevazilaženju problema.
Jako je važno napomenuti da same studije psihologije nisu dovoljne da bi se neko odmah proglasio za psihoterapeuta. Neophodna je i dodatna edukacija, koja se ranije završavala isključivo izvan fakulteta, a u novije vreme se ta praksa menja.
Sa druge strane, iako se i psihijatri mogu baviti psihoterapijom, oni uglavnom primenjuju medicinski pristup, tj. putem psihoaktivnih medikamenata pokušavaju da otklone psihičke tegobe.
Da li meni treba psiholog/psihoterapeut ili psihijatar?
Ovo je često pitanje, na koje nema jednoznačnog odgovora. Najčešće to zavisi od prirode problema. Za neka stanja (npr. panične napade, fobije i druga anksiozna stanja, seksualne disfunkcije, probleme u komunikaciji, bračne i porodične probleme, blaže forme depresija i sl.) elegantnije rešenje je psihoterapija, dok je za druge probleme (duboke depresije, psihoze i sl.) nužna medikamentozna terapija. Savremeno shvatanje je da je za većinu problema dobitna kombinacija psihoterapije i adekvatnih medikamenata.
Naš savet je da se prvo obratite dobrom psihoterapeutu koji će Vas uputiti na psihijatrijski pregled ukoliko za tim bude bilo potrebe.
Šta prvo da pitam kada pozovem?
Kada se odlučite da pozovete broj telefona Vašeg terapeuta, nemojte se ustručavati da pitate kada možete da zakažete susret ili seansu. Ako želite pitajte da li razgovarate sa psihologom/psihoterapeutom ili psihijatrom. Ukoliko niste sigurni ko Vam zapravo treba, u jednoj do dve rečenice ukratko izložite problem; stručna osoba sa druge strane „žice“ znaće da Vam predloži da li ste za psihoterapijskim tretman ili će Vam sigurno biti neophodna i terapija medikamentima.
Nemojte zaboraviti da se i psihijatri mogu baviti psihoterapijom. Ukoliko ste sigurni da Vam treba psihoterapija, a razgovarate sa psihijatrom koji ističe da radi i psihoterapiju, pitajte koju edukaciju je završio i iz koje psihoterapijske orijentacije. Ako Vam izbegne odgovor ili kaže da nije nijednu, veoma je sumnjivo kakvom se zapravo psihoterapijom bavi i da li se uopšte bavi. Jer, psihoterapija nije ćaskanje o problemu, već struktuiran proces prevazilaženja psihičkog problema i smetnji u ponašanju, koji se ne može uspešno sprovoditi bez adekvatne dodatne edukacije.
Šta su to psihoterapijske orijentacije/škole, kakve su razlike među njima i da li to treba da pitam?
U psihoterapiji postoje različite orijentacije. Iako je kod nas još uvek najpoznatija, psihoanaliza je odavno izgubila primat najefikasnije terapijske škole. U poslednje vreme grupa kognitivno-bihejvioralnih terapija je u snažnom zamahu i, kako govore savremena istraživanja, za najčešće smetnje koje građani imaju (panične napade, fobije i blage depresivne epizode, seksualne disfunkcije, stanja brige i generalizovane anksioznosti, zastoja u učenju, problema u komunikaciji, problema sa samopouzdanjem i sl.), ova terapijska orijentacija daje relativno najbolje rezultate. U tu grupu terapija spadaju kognitivna terapija (KT), Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REiKBT), kao i razne forme bihejvioralnih terapija.
Osim ove grupe, kod nas se mogu sresti i transakciona analiza, sistemska porodična terapija (korisna kod problema u porodičnom funkcionisanju), zatim geštalt terapija, psihodrama i dr.
Zapamtite, ni za jednu terapijsku orijentaciju ne može se sa 100% sigurnošću reći da je najbolja. Mnogo toga je u rukama terapeuta koji može integrisati razne tehnike radi postizanja najboljeg rezultata.
Šta kada dođem na prvu seansu?
Na prvom susretu, terapeut bi trebalo da sprovede neku vrstu dijagnostike. Drugim rečima, terapeut bi trebalo da Vas ispita o tegobama koje imate, od kada traju, u kojim situacijama se pojačavaju, da ispita eventualnu zdravstvenu simptomatologiju, da li ste se obraćali do sada za pomoć i kome i sl. Vaš zadatak je da se opustite koliko je to moguće, budete otvoreni i iskreni, a zadatak terapeuta je da proceni da li i u kojoj meri može da Vam pomogne.
Zapamtite, nijedna psihoterapija i nijedan psihoterapeut nije svemoguć i budite skeptični ukoliko Vam terapeut kaže da svaki problem može da reši, da je to sve za njega „mačji kašalj“ i sl. Na taj način, on verovatno pokušava da kupi Vaše poverenje, koje je u ovom slučaju bazirano na nerealnim obećanjima.
Takođe, ako terapeut odmah nagovesti kako Vam je neophodna dugotrajna i mučna terapija, naš savet je da potražite drugo mišljenje, jer tada posredi može biti nerealno prenaglašavanje Vaših problema, kako bi ceo proces dobio na mističnosti i nepotrebnom otezanju.
Pred kraj prve seanse napravite sa Vašim terapeutom dogovor oko ciljeva, odnosno pokušajte da odredite šta je to što želite da postignete dolaskom na terapiju. Tako ćete se najlakše obezbediti od pokušaja da Vas neozbiljni terapeut uvuče u trivijalna ćaskanja umesto rada na konkretnom problemu zbog kog ste došli.
Da li starost terapeuta, pol i iskustvo terapeuta značajno utiču na kvalitet psihoterapije?
Pol ni na koji način ne utiče kvalitet terapije, iako postoje neke preferencije klijenata ka određenom polu. Npr, ako muškarac ima problema u vezi sa seksualnim funkcionisanjem, lakše će se otvoriti pred muškim terapeutom, iako to ne znači da bi ženski terapeut bio manje uspešan. Što se iskustva tiče, ono može igrati izvesnu ulogu, u smislu lakšeg prepoznavanja simptomatologije i procene dužine rada na određenom problemu. No, ni ova karakteristika ne mora biti presudna.
Kako prepoznati neefikasnu terapiju?
Iako odgovor na ovo pitanje nije lak, nudimo par saveta. Najpre, ocenite da li radite na problemu oko koga ste se na prvoj seansi dogovorili. Ako previše lutate u krug i nepovezano pričate o raznim temama, na to što pre skrenite pažnju terapeutu. Ukoliko se sa tom praksom nastavi – naš savet je da potražitie drugog terapeuta koji će biti više fokusiran na rešenje problema.
- Može se dogoditi da terapeut konstantno insistira na zadiranju u daleku prošlost, na iskopavanju svega što se dogodilo desetinama godina unazad, većinu vremena provodi ispitujući Vaše odnose sa roditeljima, odnosno na otkrivanju kako su oni nekada izgledali. Smatramo da, iako analiza onoga što se ranije desilo svakako može biti korisna, konstantno insistiranje i preanaliziranje svega iz prošlosti ne samo što je neefikasno, već može biti i štetno, jer odvlači od rešavanja problema na način na koji se on ispoljava i održava u sadašnjem trenutku.
- Ukoliko Vas terapeut konstantno kritikuje, omalovažava, a on sam ističe sopstvenu veličinu, npr. kako je on sve probleme rešio, a ovde je problem samo i isključivo u Vama, biće da se radi o terapeutu koji sam ima problem sa samopouzdanjem – te će Vam teško pomoći oko bilo kog Vašeg problema.
- Ukoliko primetite bilo kakve seksualne insinuacije i aluzije od strane terapeuta, neslane šale, flert i slično, savet je da što pre potražite drugog.
- Ukoliko primetite da terapeut konstantno kasni na zakazani susret, često zaboravlja kada ste se uopšte dogovorili, zaboravi šta ste prethodnog puta radili, ili uopšte ne zna na kom problemu radite, radi se o neorganizovanom i nefokusiranom terapeutu koji, bez obzira koje je orijentacije, teško da Vam može pomoći u vezi sa Vašim problemom.
Koliko će moja psihoterapija trajati?
Ni na ovo pitanje nema preciznog odgovora, jer trajanje psihoterapije zavisi od više faktora: prirode i dužine vaših tegoba, obučenosti i iskustva terapeuta, posvećenosti Vas i terapeuta, pomoći okoline i sl. U principu, uspešna terapija ne mora da traje godinama, kako se to obično ranije shvatalo. Npr, ako osoba pati samo od paničnih napada i oni ne traju dugo (npr. nekoliko nedelja), tretman tog stanja može da uspešno da bude završen za svega nekoliko susreta, odnosno nedelja! No, nisu sva stanja ovako brzo rešiva, već je za preciznu prognozu potrebno prvo utvrditi u čemu je problem, a nakon toga i ozbiljno prionuti na posao.
Nadamo se da će Vam ovaj tekst pomoći da, kada osetite potrebu za tim, potražite savet nekog od terapeuta. Ako pronađete pravog, možete napraviti kvalitativnu promenu u svom životu, osloboditi se neprijatnih simptoma i krenuti put ličnog razvoja, a to sve ne mora biti mukotrpno i dugotrajno…