Često ste nas tokom naših predavanja na temu upravljanja konfliktima pitali kako da razgovarate sa sagovornikom koji u konfliktu komunicira agresivno, tj. koji u konfliktu zauzima poziciju „ajkule“. Na naše pitanje kako inače reagujete u ovakvim situacijama najčešće smo dobijali odgovor da se povučete, jer se zbunite i ne znate kako da reagujete ili da „vratite istom merom“. Stoga, poželeli smo da podelimo nekoliko smernica kako možete da razgovarate sa ovim sagovornicima.
Kako prepoznajemo „ajkule“?
Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, objasnićemo na šta mislimo kada kažemo „ajkula“. Tokom konflikta prolazimo kroz različite pozicije, a pozicija „ajkule“ je samo jedna od njih. Ovu poziciju u konfliktu možemo da zauzmemo i mi i drugi. Važno je da napomenemo da ne mislimo niti ukazujemo na tipove ili osobine ličnosti, već na određene komunikacijske karakteristike koje ispoljavamo u konfliktnim situacijama.
Kada je osoba u poziciji „ajkule“ ona ulazi u konflikt sa željom da pobedi, ponekad po svaku cenu. To najčešće postiže uz agresivnu komunikaciju s ciljem da zadovolji svoje potrebe, neretko na štetu drugih ljudi. Takođe, možemo ih prepoznati po tome što u komunikaciji agresivno iznose svoje argumente, bez želje da čuju argumente i druge strane. Često zauzimaju stav da je njihov pristup najbolji, njihove odluke jedino ispravne, da će biti kako su oni zamislili i slično.
S druge strane, ukoliko mi često zauzimamo ovu poziciju to možemo da prepoznamo po tome što se ljudi iz našeg okruženja retko suprotstavljaju našem mišljenju ili nam teško priznaju da su pogrešili.
Šta ne treba da radimo kada razgovaramo sa „ajkulom“?
Pored toga kako možemo da komuniciramo sa „ajkulom“ korisno je znati šta je potrebno da izbegavamo:
- Vraćanje istom merom. Ukoliko imamo stav da sa “ajkulom” možemo da pričamo samo kao “ajkula” rezultat je najčešće veoma neprijatan i otvoren konflikt. “Nadmudrivanje” ko je “veća ajkula” vodi u nekonstruktivnu komunikaciju, a neretko i do trajno narušenog odnosa.
- Smirivanje sagovornika. Ukoliko našem sagovorniku koji se razbesneo kažemo nešto poput: „Samo se ti smiri, pa ćemo onda lepo da razgovaramo“, dodali smo ulje na vatru. Umesto toga, ako primetimo da naš sagovornik agresivno komunicira i da teško kontroliše svoje ponašanje i reči, sasvim je u redu da odložimo komunikaciju.
- Peckanje, sarkazam. Odnosno, važno je da izbegavamo zajedljive komentare koji imaju za cilj da uvrede ili povrede sagovornika. Možda mislimo da smo na ovaj način „rekli šta smo imali“ ili „šta je sagovornik zaslužio“, ali ovakvim komentarima samo produbljujemo konflikt.
Kako možemo da komuniciramo?
Bez obzira da li je naš sagovornik koji komunicira agresivno u pravu ili ne, ono što nama ne odgovara jeste način na koji komunicira s nama. Šta možemo da uradimo u toj situaciji?
- Direktno i jasno komuniciramo. Jasno mu skrenemo pažnju da nam takav način komunikacije ne odgovara. Potom, možemo da ga pozovemo da nam umesto agresivno, na asertivan način saopšti svoju želju ili poruku. Takođe, može da nam pomogne i ukoliko jasno iskomuniciramo naš zajednički cilj. Na primer: „Ne prija mi kada vičeš na mene. Volela bih da mi dozvoliš da kažem šta mislim i da saslušaš moje argumente. U našem zajedničkom interesu je da pronađemo rešenje za ovaj problem“, ili „Nas dvoje smo na istoj strani. Hajde da pronađemo način kako da rešimo ovaj problem.“
- Odložimo komunikaciju. Kao što je poželjno da odložimo našu reakciju i komunikaciju kada razgovor “preti” da preraste u veoma neprijatan konflikt, tako možemo da odložimo komunikaciju sa našim sagovornikom do trenutka kada će biti u prilici konstruktivnije da komunicira. Ukoliko ovo uradimo, važno je da se posle dogovorenog vremena zaista vratimo na započeti razgovor. Na primer: „Mislim da na ovaj način nećemo doći do rešenja. Šta misliš o tome da sada napravimo pauzu, a onda da naš razgovor nastavimo za sat vremena?“
- Fokusiramo se na temu razgovora. Trudimo se da razgovor fokusiramo na konkretnu situaciju i temu o kojoj razgovaramo. To radimo tako što sagovornika istrajno podsećamo o čemu zapravo razgovaramo i šta je predmet naše diskusije. Na ovaj način mu ne dozvoljavamo da skrene u digresije, optuživanje, navođenje primera iz prošlosti i slično, što bi možda i nas moglo da odvede u neželjenom smeru. Na primer: „Primetim da se često vraćaš na moj propust od prošlog meseca, ali sada ne pričamo o tome. Zamolio bih te da se vratimo na problem koji je nastao zbog toga što na vreme nisi prosledio potrebne informacije.“
Šta možemo da uradimo ako smo mi „ajkula“?
Ako smo prepoznali da najčešće komuniciramo kao „ajkula“, posebno u izazovnim situacijama, sledeći put možemo da:
- Saslušamo našeg sagovornika. Možda imamo čvrste arugumente, ali to i dalje ne znači da ne treba da saslušamo argumente i druge strane. Kada smo otvoreni da zaista čujemo našeg sagovornika, onda smo u većoj mogućnosti da pronađemo konstruktivno rešenje koje će biti na obostranu korist.
- Odložimo našu reakciju – za trenutak kada ponovo uspostavimo emocionalnu stabilnost. Tada ćemo biti u prilici da racionalnije razmišljamo i donosimo kvalitetnije odluke. Takođe, na ovaj način možemo da izbegnemo negativne posledice koje bi nastale da smo u afektu rekli „ono što nismo mislili“. Na primer, našem sagovorniku možemo reći nešto poput: „Volela bih da razmislim o ovome što si mi rekao. Da li ti je u redu da ti odgovorim za pola sata?“
- Usporimo i fokusiramo se na disanje. Kada sami sebe „izbacimo iz takta“ skloniji smo da komuniciramo agresivno. U takvim situacijama najčešće dišemo plitko i neujednačeno. Kako bismo to izbegli, možemo da se fokusiramo na to kako dišemo. Jedan dubok udah, a potom duuug izdah može da nam pomogne da se umirimo. Posebno ako to ponovimo nekoliko puta na opisani način. Kada usporimo lakše možemo da primetimo stvari koje bi nam inače promakle, i samim tim, adekvatnije reagujemo.
Kako vi reagujete?
Ponekad je opravdano biti u ovoj poziciji. To su najčešće krizne situacije u kojima je potrebno brzo da reagujemo ili da se zaštitimo. U svim drugim situacijama možemo da razmislimo o konstruktivnijim načinima komunikacije, ali i da pozovemo sagovornika na isto. Kako vi razgovarate sa „ajkulom“? Podelite s nama strategije koje su vama bile od pomoći.