Objavljeno

Psihoterapija. Reč koju sve češće čujemo kako u medijima, na TV-u, u novinama, na filmu, tako i u svakodnevnom životu. Dok se ranije o psihoterapiji govorilo u kontekstu ozbiljnih problema, danas je sve više „običnih“ ljudi koji se u nekom trenutku svog života zbog različitih problema obrate stručnjacima za pomoć u njihovom prevazilaženju. Već smo pisali o osnovnim informacijama koje su potrebne kako biste mogli da odlučite da li ćete se obratiti i kome, tj. ko je taj stručnjak koji će vam pomoći (videti detaljnije ovde).

Ipak, iako su sve dostupnije informacije o psihoterapiji, brojne su predrasude kojima i dalje robujemo i koji nas zbunjuju i udaljavaju od njenog pravog značenja. Navešćemo neke od njih i dati argumente koji govore u prilog njihove netačnosti.

   1. Na terapiju idu samo ljudi koji su „ludi“ (ili sa ozbiljnim problemima).

      Netačno.

Ljudi dolaze na psihoterapiju zbog različitih problema u svakodnevnom životu. Nije potrebno da imate dijagnozu nekog od psihičkih poremećaja kako biste mogli da se obratite psihoterapeutu za pomoć. Neki klijenti na terapiju dolaze zbog depresivnosti, anksioznosti, paničnih napada, drugi zbog pomoći oko suočavanja sa različitim životnim problemima kao što su gubitak posla, razvod ili smrt voljene osobe.

Neretko se za pomoć javljaju ljudi kojima je potrebna pomoć oko usklađivanja različitih životnih uloga – roditeljske, partnerske i poslovne, suočavanja sa stresnim situacijama, zbog različitih životnih izbora, prevazilaženja treme, poteškoća u samopouzdanoj komunikaciji, odlaganja obaveza, problema sa učenjem i mnogo toga drugog. Sve što vam ugrožava svakodnevno funkcionisanje može biti povod da se obratite psihoterapeutu, bez obzira na objektivnu težinu problema.

   2. Na terapiju idu samo slabići; trebalo bi da smo dovoljno jaki da sami izađemo na kraj sa svojim problemima.

      Netačno.

Istina je upravo suprotna od ove tvrdnje. Odraz naše snage jeste potraga za rešenjem kada utvrdimo da sami ne možemo da izađemo iz problemske situacije. Mnogo više energije je potrebno da se pokrenemo i pronađemo način za prevazilaženje problema, nego da ostanemo pasivni i čekamo da se problem sam od sebe reši. Ukoliko se osvrnemo oko sebe, shvatićemo da su mnogi uspešni ljudi (sportisti, muzičari, biznismeni) imali neku vrstu pomoći od stručnjaka iz ove oblasti.

   3. Razgovor sa prijateljima i porodicom nam može pomoći jednako dobro kao i psihoterapija. 

      Netačno.

Podrška porodice i prijatelja u teškim situacijama je veoma važna svakom od nas. Ipak, pogrešno je tvrditi da je jednako efikasna ili čak efikasnija od pomoći stručnjaka. Postoji više razloga za to. Pre svega, razlika je u tome što su psihoterapeuti stučnjaci koji su završili višegodišnje obrazovanje i dodatne obuke, imaju iskustva i poznaju različite tehnike koje im pomažu u razumevanju i radu sa različitim kompleksnim problemima. Oni poseduju relevantna znanja i odgovarajuće iskustvo koje im koristi prilikom identifikacije i prevazilaženja problema. U prijateljskim i porodičnim vezama odnosi su recipročni, pa nam se često dešava da kada govorimo o svojim problemima dobijamo odgovore kao što su: „I meni se isto desilo. U istom sam problemu. Tako je svima…“ i slično, čime se akcenat pomera sa Vašeg problema i ne dobijate adekvatno rešenje. Kada ste na seansi fokus je usmeren samo na Vas i Vaše probleme.

Pored toga, na psihoterapiji možete biti potpuno otvoreni bez brige da će ono što Vi mislite, kako se osećate ili ponašate uticati na promenu mišljenja o Vama, što može biti slučaj ukoliko razgovarate sa prijateljima ili porodicom. Ono što je važno da napomenemo jeste da su svi podaci koje iznesete na psihoterapijskoj seansi poverljivi i ostaju između Vas i terapeuta (postoje izuzeci kada je psihoterapeut u obavezi da poverljive informacije otkrije ukoliko klijent može da povredi sebe, ali o tome će Vas svakako Vaš terapeut obavestiti).

Napominjemo i da istraživanja ukazuju na efikasnost i korisnost psihoterapije. Dakle, ukoliko Vaši problemi traju i ne pokazuju znake poboljšanja, vreme je da se obratite za pomoć stručnjaka uprkos podršci koju imate od Vaše okoline.

   4. Psihoterapeut je ekspert koji će rešiti sve moje probleme. On će mi reći šta da uradim i učiniće da budem bolji.

      Netačno.

Psihoterapija je proces koji podrazumeva aktivno učešće klijenta. Niko, pa ni psihoterapeut, nema čarobni štapić, niti moć da nas promeni, jer jedino mi sami možemo da odlučimo i preuzmemo odgovornost za promene. Psihoterapeut je naš vodič kroz ceo proces, ali, mi smo oni koji donose odluke. Uloga psihoteraputa jeste da nam, koristeći svoje znanje i iskustvo, pomogne da sagledamo problem iz različitih persektiva, da nas ohrabri, podrži prilikom preduzimanja odgovornosti i pronalaženja dovoljno dobrih rešenja.

   5. Psihoterapija nužno traje godinama.

      Netačno.

Trajanje terapije određeno je mnogim faktorima (priroda i dužina trajanja Vaših problema, obučenost i iskustvo terapeuta, Vaša i terapeutova posvećenost, itd.) i individulno je. Kognitivno-bihejvioralna terapija, kao što je REBT, odlikuje se efikasnošću i usmerenošću na rešenje aktuelnog problema postavljanjem jasnih ciljeva uz precizno praćenje terapijskih promena i jasno određen vremenski okvir. Ova vrsta terapije za različite probleme, kao što su npr. panični napad ili određene fobije, traje svega nekoliko seansi. Za neke druge probleme terapija može potrajati i duže, ali je daleko od istine tvrdnja da je za vidljivu promenu potrebno više godina terapije. Cilj Vašeg psihoterapeuta nije da Vi večno ostanete na terapiji, već da Vas osposobi da samostalno bolje funkcionišete.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *