Objavljeno

Zašto ujutro trčimo i kada bismo radije ostali u krevetu? Učimo i onda kada bismo pre otišli na kafu sa kolegama? Kako to da ostajemo na nogama i kada „život pokušava da nas obori“? Odgovore na ova pitanja možemo potražiti u jednoj reči – motivacija.

Šta je motivacija?

Kada govore o motivaciji psiholozi misle na faktore koji su u nama i svetu oko nas, a koji prouzrokuju da se u određenom trenutku ponašamo na određen način. Mogli bimo reći i da je motivacija ono što nas pokreće da radimo to što radimo. Ono što nas sigurno pokreće na akciju jesu naše potrebe.

Ah, ta homeostaza!

Homeostaza je ravnoteža koju naše telo održava kako bismo ostali živi. Da bismo normalno funkcionisali kiseonik, voda, minerali, telesna temperatura itd. moraju se držati unutar određenog raspona (ni na preniskom, ali ni previsokom nivou). Ako dođe do narušavanja homeostaze naš organizam nas podstiče da uradimo ono što će nam omogućiti da je ponovo uspostavimo. Na primer, ukoliko osetimo da u prostoriji nemamo vazduha i da otežano dišemo verovatno ćemo odmah otvoriti prozor kako bismo „prodisali“.

Pored naših potreba…

Naše duševno stanje utiče na naše misli i ponašanje. Na primer, ako već duže vremena redovno ne spavamo na radnom mestu možemo fantazirati o udobnom krevetu i kvalitetnom odmoru. Ako smo gladni onda ćemo verovatno pre potražiti sočan obrok nego čitati redove ovog teksta. Dakle, naše duševno stanje će prouzrokovati da na neke stvari više obraćamo pažnju u odnosu na neke druge, te da se motivišemo da uradimo ono što želimo ili nam je potrebno. Međutim…

Šta kada nam je teško da se pokrenemo na akciju?

Ovih nekoliko smernica može biti od pomoći:

  • Pronađi šta je ono što te motiviše

    Da li su to ljudi, novac, dobri i harmonični odnosi, pravičnost, sticanje znanja ili ugleda, ostvarenje cilja itd.? Da li postoje stvari koje radiš tako da zaboraviš na vreme? Otkrij šta je ono što te zaista motiviše, jer je to „kec iz rukava“ koji možeš da izvučeš kada trebaš da uradiš i ono što bi drage volje odložio.

  • Počni malim koracima

    Ako primetiš da te veliki koraci koje planiraš da ostvariš nimalo ne motivišu već da još više odlažeš akciju onda počni sa manjim „zalogajima“. Jedan veliki cilj podeli na manje korake. Ukoliko odlažeš realizaciju i tih manjih koraka, onda i njih još više ,,usitni“. Počni sa koracima koji se mogu završiti za 5-10 minuta. Istina je da ćeš imati više „sitnih“ koraka, ali ono što je važno jeste da se krećeš napred.

  • Samo počni

    Nema potrebe da čekaš da budeš „inspirisan“ da bi se pokrenuo i započeo aktivnosti koje su potrebne za realizaciju postavljenog cilja. Najvažnije je da počneš, jer prvi korak je često i najteži. On je ujedno i ključ tvoje motivacije.

  • Budi konstruktivan povodom svojih greški

    Ako se desi da pogrešiš nemoj da se optužuješ ili obeshrabriš zbog toga. Kada se to desi zapitaj se koja je bar jedna stvar koju možeš iz toga da naučiš? Imaj tu lekciju na umu i preduzmi akcije koje su potrebne da bi sledeći put bio bolji.

  • Podseti se zašto radiš to što radiš

    Kada primetiš da imaš manje energije ili da si nemotivisan lako je da izgubiš iz vida zašto uopšte radiš to što radiš. Zastani nekoliko trenutaka i napiši svoja tri ključna razloga zašto radiš taj posao, završavaš edukaciju, štediš novac itd. Neka ti ta ceduljica bude uvek pri ruci. Iskoristi je kada ti je potrebna „doza motivacije“ da nastaviš dalje.

Ne dozvoli da ti ciljevi nestaju ispred očiju zbog odlaganja, nemotivisanosti i čuvene studentske molitve „sutra ću“. Pokreni se na akciju! Ako ti je teško da se sam pokreneš onda uključi ljude iz okruženja. Jer, sve je mnogo lakše – i zabavnije – sa bliskim ljudima i prijateljima. 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *