Objavljeno

Potreba dece za spavanjem se menja sa uzrastom. Dok novorođenčad u proseku spava 16-17 sati dnevno, smatra se da je mlađoj i predškolskoj deci neophodno 10-12 sati, a adolescentima 8-9 sati kontinuiranog sna svake noći. Uspostavljanje urednog ciklusa spavanja prate različiti problemi koji mogu biti posledica promena u životnoj sredini kao što su smrt u porodici, razvod roditelja, selidba, konflikti sa vršnjacima i sl. Međutim, tokom prvih godina detetovog života problemi sa spavanjem su česta i normalna razvojna pojava. Oni obuhvataju detetovo odbijanje da ode na spavanje, buđenje tokom noći, noćne more, noćne strahove i hodanje u snu.

Odbijanje deteta da ode na spavanje

Mnogi roditelji male i predškolske dece pripreme za spavanje doživljavaju kao najteži deo dana koji jepun tenzije zbog detetovog odbijanja da ode na spavanje.  Da biste pomogli svom detetu da se spremi za spavanje, važno je da pre odlaska u krevet ima miran period. Uspostavljanjem prijatnih navika koje uključuju čitanje, pevanje ili toplo kupanje, pomoći ćete mu da shvati da će uskoro doći vreme za spavanje. Pokušajte da ovaj raspored ustalite i time što ćete dete stavljati na spavanje svake večeri u isto vreme. Izbegavajte aktivnu igru sa detetom, kontakte sa velikim brojem ljudi, gledanje TV i slične aktivnosti koje mogu uticati na detetovu razdražljivot, minimum sat vremena pre odlaska na spavanje. Ne preporučuje se da dete nakon 18h ima obilan obrok ili uzima pića koja sadrže kofein.

Važno je da kod deteta razvijemo sposobnost da samostalno zaspi. U početku deca pružaju otpor, a pravilnim postupanjem skraćujemo period učenja i navikavanja na samostalno zaspivanje. Da biste detetu pružili priliku da zaspi samo, kada vas dete zove uradite sledeće:

  • Svaki put produžite vreme za nekoliko sekundi pre nego što mu se odazovete.
  • Uverite dete da ste tu, ali pokušajte da ne ulazite u detetovu sobu posle svakog poziva.  Ako morate da uđete u detetovu sobu, nemojte ostajati suviše dugo.
  • Svaki sledeći put budite dalje od deteta sve dok ne uspete da ga umirite iz druge prostorije.

Slična pravila možete primeniti kod dece i ukoliko se bude tokom noći. Izbegavajte da dete premeštate u vaš krevet jer ćete na taj način produžiti vreme osamostaljivanja.

Noćne more

Noćne more su strašni snovi koji su praćeni potpunim buđenjem. Obično se dešavaju tokom druge polovine noći kada je sanjanje najintenzivnije. Posle noćne more deca umeju da prepričaju svoje doživljaje. Dešava se da deca plaču ili su uplašena, ali su svesna prisustva roditelja.

Ukoliko dete ima noćne more važno je da:

  • budete pored deteta i probudite dete što pre;
  • kada dete plače ili drhti, zagrlite ga i uverite da ste pored njega, da mu se ništa loše ne može dogoditi;
  • imajte na umu da je noćna mora stvarna za dete. Podstaknite dete da vam ispriča šta je sanjalo;
  • kada se dete smiri ohrabrite ga da zaspi;
  • ukoliko dete pored noćnih mora ima i strah od mraka, možete pogledati zajedno sa detetom animirani film Monstrumi.

Noćni strahovi

Noćni strahovi su drugačiji od noćnih mora i daleko su ređi. Noćni strah se javlja kada se dubokospavanje menja u pliće, obično sat vremena pošto dete zaspi. Tokom noćnog straha gotovo je nemoguće dete probuditi. Ono može da se bacaka, vrišti, šutira, teško diše ili trči po sobi. Može da vas gura od sebe, naročito ako pokušavate da ga obuzdate. Noćni strahovi mogu da traju i do 45 minuta. Za razliku od noćnih mora, deca se noćnih strahova ne sećaju.

Ukoliko dete ima noćne strahove važno je da:

  • Ne budite dete;
  • Ostanete mirni. Noćni strahovi su obično strašniji za roditelje nego za decu i oni su retko pokazatelj nekog ozbiljnijeg problema;
  • Ako dete pokušava da izađe iz kreveta, polako ga sputajte u tome;
  • Upamtite, dete će se verovatno smiriti i ponovo mirno zaspati isto tako odjednom kao što se i „probudilo“;
  • Ukoliko se noćni strahovi javljaju često ili traju dugo, posavetujte se sa pedijatrom.

Hodanje i pričanje u snu

Hodanje i pričanje u snu obično se dešava kada se dete budi iz dubokog sna. Deca koja hodaju u snu često se sama vrate u krevet i ne sećaju se da su ustajala. Obično ih je teško probuditi. Hodanje u snu može biti nasledno. Važno je da sklonimo potencijalno opsne predmete iz prostorije, kako se dete tokom hodanja ne bi povredilo. Većina dece prevazilazi ovaj problem sazrevanjem, sa šest godina života.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *