Objavljeno

Ovu problematiku ćemo bolje razumeti ako sagledamo dve krajnosti u razmišljanju povodom napuštanja veze:

Filozofija 1.: „Jedan je život. Hoću maksimalno da ga iskoristim. Neću da se prilagođavam i menjam.“ Zastupnici ove „filozofije“ su fokusirani na sebe, zadovoljenju ličnih potreba i imaju nizak prag tolerancije na neprijatnosti i teškoće koje su sastavni deo svake veze. Spremnost da se prave kompromisi i da se tolerišu tuđe mane je veoma mala. Pred partnera se postavljaju nerealni zahtevi i očekivanja.

Filozofija 2.: „Bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Sigurno neću naći nekog boljeg. Neću moći sama.“Karakteristika ove „filozofije“ je da se ostaje u vezi iako je prisutno nezadovoljstvo partnerom i postojećim odnosom. Ostaje se najčešće iz straha od samoće i ideje da se neće naći bolji partner. Rezultat je nefunkcionalna veza koja se često odlikuje konfliktima, rutinom, udaljenošću među partnerima…

Kada donosimo odluku da li da ostanemo ili odemo, mi smo najčešće negde između ove dve krajnosti. Evo nekoliko saveta koji mogu olakšati proces:

  • Prepoznajte svoj obrazac ponašanja. Ako imate tendenciju da brzo i olako napuštate vezu, pre nego što ste se potrudili da rešite probleme, verovatno ste bliže Filozofiji 1. Ukoliko se dugo „mučite“ u vezi i užasava Vas ideja da ostanete sami, bliže ste Filozofiji 2.
  • Realno sagledajte ponašanja, misli i osećanja koja imate povodom Vaše veze. Lakše će Vam biti da objektivnije sagledate situaciju ako je stavite na papir.
  • Posavetujte se. Iskren sagovornik može da Vam bude od koristi jer vidi stvari koje Vi možda ne vidite.
  • Odgovorite iskreno na pitanja:

Da li veza deluje razvojno na mene i partnera?
Da li imamo prijateljski odnos u koji je uključeno poverenje i međusobno uvažavanje?
Da li sebe vidim u budućnosti sa ovim partnerom? Imamo li istu viziju i ciljeve?
Da li možemo iskreno i otvoreno da razgovaramo o problemima i umemo li da ih rešavamo?

Odgovori na ova pitanja mogu Vam olakšati donošenje odluke, za koju nikada u potpunosti nećemo biti sigurni da li je bila prava ili ne. Ali tako je sa svim odlukama: jednostavno nemamo “kontrolni život” koji bi nam pokazao kako bi bilo da smo se odlučili za drugu opciju.

Život jeste samo jedan. Sa kim ćemo ga provesti je važno pitanje i trebalo bi da ga razmotrimo ozbiljno. Ali nikako preozbiljno, jer smo tada bliži krajnostima.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *