Škola je mesto na kojem su mladi svakodnevno, a nastavnici su sa njima u bliskom kontaktu i često su prvi koji primete NSSP. Od velike je važnosti kako će nastavnik odreagovati na informaciju o NSSP.
Preporučuje se
- Miran razgovor sa učenikom,
- Demonstriranje brige i razumevanje da je NSSP način na koji se učenik nosi sa patnjom,
- Upotreba neosuđujućeg jezika kao i rečnika mlade osobe (npr. sečem se ili samopovređujem se),
- Aktivno slušanje.
Ne preporučuje se
- Dramatizacija, panika,
- Zaustavljanje NSSP pretnjama ili ultimatumima,
- Pokazivanje preteranog interesa za detalje NSSP (dugo zadržavanje na opisima kako se samopovređuje – može kod mlade osobe da provocira želju da to uradi ponovo),
- Razgovor o njegovom ponašanju pred vršnjacima ili razredom,
- Obećanje da nećemo nikom reći.
Veoma je važno da nastavnici, ali i nenastavno osoblje u školama budu upoznati sa karakteristikama NSSP (učestalost, vrste, uzroci), kao i da u školama postoje protokoli kako reagovati (primeri dobre prakse) i šta uraditi u slučaju NSSP. Ovi protokoli imaju za cilj zaštitu mlade osobe koja se samopovređuje, a pomaže nastavnom osoblju da naprave procenu ozbiljnosti situacije, i da ukoliko je to potrebno, usmere učenika na odgovarajuću psihološko-psihijatrijsku stručnu službu.
Kontagioznost
Naročita briga u školskom okruženju je kontagioznost, odnosno mogućnost da dođe do širenja NSSP. Kontagioznost se odnosi na situaciju da se osoba samopovređuje imitirajući druge koji to rade. Uobičajeno je da do širenja NSSP dolazi kroz međusobnu komunikaciju vršnjaka o onome što rade.
Prevencija NSSP
Potrebno je da preventivni programi u školama, vezano za NSSP, budu usmereni na povećavanje kapaciteta mladih da iskuse i regulišu emocije, kao i da se promovišu strategije za prekidanje različitih negativnih misli. Savetuje se da se izbegava objavljivanje dramatičnih navoda o povećanoj učestalosti NSSP, kao i da se ne insistira na detaljnim informisanjima učenika o NSSP (kako, čime, kada?). Umesto toga fokus je na povećanju kapaciteta mladih da primete znake distresa kod sebe i drugih, kao i da se NSSP razume kao maladaptivan obrazac, slično kao i zloupotreba PAS i druga rizična ponašanja. Deo preventivnih kampanja je usmeravanje i informisanje mladih o potrebi da se u situaciji NSSP traži pomoć odrasle osobe, roditelja, nastavnika, profesionalca, a zatim i obezbeđivanje dostupnosti istih.