Objavljeno

„Često radim stvari koje ne želim.“  „Ne znam da postavim granice.“ „Ako postavim granice ljudi se više neće družiti sa mnom!“ „Dosta mi je da me ljudi „gaze“!“

Da li bi se neke od prethodnih izjava mogle odnositi i na tebe?

U razgovoru sa klijentima, ali i tokom vođenja treninga asertivne komunikacije, primetila sam da ljudi imaju poteškoće kada treba da postave granice i tako se zauzmu za sebe. Nekima je to nepodnošljivo. Drugi smatraju da im nedostaje samopouzdanje. Treći ne žele da naruše odnose. Ima i onih koji smatraju da „tako treba“ i da ne može drugačije. Kao da zaboravljaju…

Postavljanje granica je izuzetno važno kako za fizičko tako i emocionalno zdravlje

Stalno narušavanje ličnih granica može da izazove depresivno raspoloženje, anksioznost, čak i fizičku iscrpljenost ili bolest koja je izazvana prekomernim stresom. Nepostavljanje granica je poput ostavljanja svog doma bez vrata – svako, čak i nepozvani gost, može da uđe kada želi. S druge strane, postavljanje previše rigidnih granica vodi do izolacije jer niko ne može da uđe, ali ni mi ne možemo da izađemo.

Šta su lične granice?  

Lične granice je teško definisati jer su one nevidljive, promenljive su i jedinstvene za svakog pojedinca. Ipak, možemo ih posmatrati kao „fizički i emocionalni prostor koji dozvoljavamo da bude između nas i drugih“. Zapravo, one su smernice kako za nas tako i druge ljude. Nama omogućavaju da budemo sigurni i zaštićeni, a drugima da znaju kako treba da se ophode i ponašaju prema nama. Kada su granice jasno definisane i postavljene drugi znaju šta će se desiti ukoliko ih neispoštuju.

Postavljanje zdravih granica omogućava ti da:
  • se više zauzemeš za sebe i poštuješ sebe
  • izraziš svoje potrebe i želje
  • zaštitiš svoj fizički i emotivni prostor
  • u partnerskom odnosu budeš jednak svom partneru/ki
  • budeš u redu kada kažeš „ne“ ili od nekoga dobiješ „ne“ kao odgovor
  • preuzmeš odgovornost za sebe i svoje postupke
Zašto onda ne postavljamo granice?

Činjenica je da niko ne voli kada su mu granice narušene. Postavlja se pitanje – zašto onda to dozvoljavamo? U literaturi se navode neki od sledećih razloga:

  • strah od odbijanja
  • strah od konflikta
  • osećaj krivice
  • ne znamo kako da postavimo zdrave granice (posebno u kontaktu sa impulsivnim i nasilnim osobama)
  • nepostavljanje granica je postala naša zona komfora
Na šta da obratiš pažnju? 

Ponekad ljudi imaju potrebu da testiraju tvoje granice. Nekada i više puta. Računaj na to, ali ostani dosledan i nemoj da posustaješ. Kada postavljaš granice radi to jasno, kratko i sa poštovanjem druge osobe. Nemoj da se pravdaš, ljutiš ili izvinjavaš zbog granica koje postavljaš.

Nisi odgovoran za to kako će drugi ljudi reagovati na tvoje granice, ali odgovoran si za to kako komuniciraš i postavljaš svoje granice prema drugima. Važno je da tvoje granice budu u saglasnosti s tvojim ponašanjem. Ne možeš postaviti jasne granice ako šalješ pomešane poruke tako što se npr. izvinjavaš. Vežbaj. Ako primetiš da ti je potrebna pomoć u postavljanju zdravih granica budi slobodan da nas kontaktiraš.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *