Nesuicidalno samopovređivanje (NSSP) među mladima je značajan javnozdravstveni problem, kako u svetu, tako i kod nas. I pored toga što se smatra prolaznim fenomenom koji se javlja u adolescenciji, povezanost sa suicidom, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci i brojnim drugim psihičkim poremećajima, čini ga važnom temom kojom se treba baviti i za koju su još uvek vezane brojne kontraverze.
Postoje razna tumačenja kao i brojne predrasude o uzrocima nesuicidalnog samopovređivanja među mladima. Neki ovo ponašanje osuđuju jer smatraju da je uzrok ponašanja manipulativnost, te misle da ovim osobama zbog toga ne treba ni pomagati i kao osnovnu strategiju predlažu ignorisanje ovog ponašanja. Druga krajnost su oni koji uzrok bilo kog vida samopovređivanja vide u ozbiljnim psihičkim poremećajem koji zahtevaju urgentno psihijatrijsko lečenje. Nije retkost da su zablude i predrasude, kao i nepoznavanje uzroka i faktora rizika prisutne i među stručnjacima koji rade sa mladima. Daćemo pregled nekih najnovijih rezultata istraživanja iz ove oblasti.
Demografski faktori: NSSP se najčešće javlja u srednjoj adolescenciji i postepeno iščezava ulaskom u mlađe odraslo doba. Zašto? Adolescencija je sama po sebi rizična za pojavu NSSP jer je vulnerabilna faza razvoja,koju karakteriše impulsivnost i emocionalna reaktivnost. Pored godina, rizičnim faktorom se smatra i pol. Ženski pol je skloniji ovom ponašanju, naročito zasecanju kože oštrim predmetom. Među muškarcima je najučestalije udaranje pesnicom ili drugim delovima tela o zid.
Socijalni faktori: Vršnjačko nasilje je jedan od najznačajnijih rizičnih faktora za pojavu NSSP. Dva longitudinalna istraživanja su pokazala da je vršnjačko nasilje u detinjstvu i ranoj adolescenciji u poređenju sa roditeljskim zlostavljanjem i zanemarivanjem, nosilo veći rizik za pojavu NSSP. Druge studije su ukazale na značajan uticaj socijalnog okruženja „epidemija samopovređivanja kao zarazna bolest među mladima“, tj pojavu NSSP među članovima istog društva ili pod uticajem medija. Zaključak tih studija je da početak NSSP može biti pod značajnim uticajem okruženja (uticaj prijatelja, poznanika koji se samopovređuju, uticaj subkulture/gotik, emo ili uticaj medija, interenta) ali je održavanje ovog ponašanja povezano sa intrapersonalnim faktorima koji se razvijaju tokom vremena. Socijalni pritisak i stigma su razlog za veći rizik od NSSP kod osoba koje nisu heteroseksulane orjentacije.
Utacaj medija: Godišnje se na googl-u 42 miliona puta pretraže termini koji su u vezi sa NSSP. Najgledanijih 100 videa na you tube-u koji sadrže NSSP sadržaje su pregledani preko 2 miliona puta. Nedavno istraživanje ukazuje da je jedna trećina mladih sa iskustvom NSSP uzrasta od 14 do 25 godina pomoć potražila upravo putem interneta. Tako da aktivnosti na internetu vezane za NSSP mogu biti od pomoći (smanjuje se socijalna izolacija, podrška za oporavak, smanjuje se želja za samopovređivanjem) ali mogu biti i potencijalno opasne (okidač za samopovređivanje, socijalno potkrepljenje samopovređivanja). Buduća istraživanja bi trebalo da istraže koje mere su potrebne da bi se osnažili pozitivni efekti a smanjili potencijalno štetni uticaji internet aktivnosti.
Neurobiološki faktori: Rezultati istraživanja neurobioloških osnova NSSP kod mladih ukazuju na izmenjen obrazac regulacije hipotalamo-pituitarno-adrenokortikalne osnove (koja je uključena u ljudski odgovor na stres). Druge studije su se bavile funkcionalnom magnatnom rezonancom (fMRI) i našle razliku u diferencijaciji limbičkog sistema kada se procesiraju emocionalni stimulusi. Rezultati studija koje su istraživale percepciju i procesuiranje fizičkog bola su inkonzistentni, jedno istraživanje ukazuje na povišen nivo praga za bol kod osoba sa NSSP, dok druga slična istraživanja nisu našla ovu razliku ali se smatra da je endogeni opioidni sistem jedan od bioloških faktora koji je važan za razumevanje nastanka i održavanja samopovređivanja.